KURS IZ RACUNOVODSTVA I KNJIGOVODSTVA - OSNOVNA SREDSTVA
Cilj ovog
dela je da racunovodja savlada kompletna osnovna sredstva.
Prolazi se kroz zakonsku regulativu u onoj meri u kojoj
je to potrebno za vodjenje racunovodstva osnovnih sredstava.
Za ovo gradivo dobija se kompletna zakonska, profesionalna
i interna regulativa.
SADRZAJ
1.
POJAM I KARAKTERISTIKE OSNOVNIH SREDSTAVA
Osnovna sredstva (nekretnine,
postrojenja, oprema i biološka sredstva - Pravilniko kontnom okviru,Zakon
o racunovodstvu i reviziji) su ona sredstva
(Pravilniko nacinu priznavanja imovine)
koja se pri korišcenju postepeno troše, ne menjaju
svoj fizicki (konkretni) oblik, dok svoju vrednost prenose
(srazmerno trošenju) na ucinke (gotove proizvode ili
usluge) i ciji vek trajanja je dui od jedne godine.
Osnovna sredstva priznaju se i vrednuju u skladu sa MRS
(Medunarodni racunovodstveni standardi) i to MRS-16
(otvori), MRS-17
(otvori), MRS-36
(otvori), MRS-40
(otvori), MRS-41(otvori)
itd.
Mala pravna lica i preduzetnici
koji vode dvojno knjigovodstvo, koji ne primenjuju MRS/MSFI
(Medunarodni standardi finansijskog izveštavanja), priznavanje
i procenjivanje osnovnih sredstava, pocev od 01.01.2006.g.
vrše u skladu sa Pravilnikomo nacinu priznavanja i procenjivanja
imovine, obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika
(“Sl. glasnik RS”, br. 106/2006
od 24.11.2006 i 111/2006 od 12.12.2006. godine)
1.1. Prema
Pravilnikuo kontnom okviru i sadrini racuna u kontnom
okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica
i preduzetnike ("Sl. glasnik RS",
br. 114/2006 i 119/2008), osnovna sredstva
klasifikovana su u sledece grupe:
- zemljište,
- šume i višegodišnji zasadi,
- gradevinski objekti,
- postrojenja i oprema,
- investicione nekretnine,
- osnovno stado,
- ostale nekretnine, postrojenja i oprema,
- osnovna sredstva u pripremi,
- avansi za osnovna sredstva,
- ulaganja na tudim osnovnim sredstvima
1.2.
Prema MRS, sva osnovna sredstva razvrstana su u tri
osnovne grupe i to:
- nekretnine, postrojenja i oprema,
- investicione nekretnine,
- biološka sredstva
2.
VREDNOST OSNOVNIH SREDSTAVA
2.1. Fakturna vrednost je vrednost
po kojoj su osnovna sredstva kupljena od dobavljaca (vrednost
iskazana na racunu dobavljaca).
2.2. Nabavnu vrednost (ako je kupljeno) ili cenu koštanja
(ako je proizvedeno u privrednom subjektu) cini fakturna
vrednost dobavljaca uvecana za zavisne troškove nabavke
ovih sredstava (doprema, carina, montaa, porezi, troškovi
kamate i sl.). U nabavnu vrednost mogu se ukljuciti i procenjeni
troškovi demontae i klanjanja sredstva i uredenja
lokacije (MRS-37
- otvori).
Napomena: Mala pravna lica i preduzetnici koji se opredele
da ne koriste MRS/MSFI u nabavnu vrednost osnovnih sredstava
ne mogu ukljucivati procenjene troškove za demontau
i uklanjanje sredstva i uredenje lokacije, kao i troškove
kamata.
Nabavna vrednost koristi se za evidenciju osnovnih sredstava
u knjigovodstvu i kao osnovica za obracunavanje amortizacije
(otpisivanje).
2.3. Kada se nabavna vrednost umanji za izvršene otpise
(amortizovanu vredenost) dobija se sadašnja vrednost
osnovnih sredstava.
2.4. Trišnu vrednost osnovnih sredstava predstavlja
vrednost koja se postie njihovom prodajom i koja moe
biti jednaka, veca ili manja od sadašnje vrednosti.
2.5. Ostatak vrednosti – rezidualna vrednost predstavlja
iznos koji preduzece ocekuje da ce dobiti za sredstva na
kraju njihovog veka upotrebe, po odbitku ocekivanih troškova
prodaje, ukljucujuci i troškove demontae. To
je u stvari likvidaciona vrednost rashodovanog sredstva.
2.6. Naknadni izdaci-troškovi na osnovnim sredstvima
(zamena delova i sl.) priznaju se, odnosno ukljucuju u vrednost
ovih sredstava po istim principima koji vae za sredstvo
prilikom inicijalne nabavke, što znaci:
a) ako je verovatno da ce na osnovu tih troškova biti
buducih ekonomskih koristi i
b) ako ti troškovi mogu pouzdano da se izmere.
2.7. Troškovi tekuceg odravanja (troškovi
rada, potrošenog materijala i troškovi sitnih,
manje vrednih rezervnih delova, poput krecenja poslovnih
prostorija) ne uvecavaju knjigovodstvenu vredenost osnovnih
sredstava i ti troškovi se iskazuju kao troškovi
perioda u kojem su nastali.
2.8. Troškovi i izdaci za krupnije rezervne delove
ciji je vek trajanja dui od godinu dana i cija je
vrednost tolika da bi se , da je u pitanju inicijalna nabavka,
klasifikovali kao stalno sredstvo, uvecavaju vrednost osnovnog
sredstva u koje su ugradeni, ako je vek upotrebe rezervnog
dela jednak veku upotrebe osnovnog sredstva u koji se ugraduje.
Istovremeno, iz vrednosti osnovnog sredstva treba isknjiiti
knjigovodstvenu vrednost dela koji se zamenjuje, bez obzira
da li je ovaj deo amortizovan odvojeno (MRS-16).
2.9. Troškovi redovnih velikih inspekcijskih pregleda,
pregleda odredenih stalnih sredstava (npr. aviona, raznih
sistema, agregata i sl.), a koji su uslov za nastavak korišcenja,
upotrebe tih sredstava ukljucuju se u vrednost stalnih sredstava,
pri cemu neotpisani iznos prethodnog inspekcijskog pregleda
treba iskljuciti iz vrednosti stalnih sredstava.
3.
PRIBAVLJANJE OSNOVNIH SREDSTAVA
Bez obzira o kojem nacinu pribavljanja
osnovnih sredstava je rec, nabavka mora da se temelji na dugorocnim
i srednjorocnim planovima razvoja preduzeca, a taj plan mora
da predvidi nacin pribavljanja i nacin finansiranja. Svaka
nabavka mora biti tehnicki i ekonomski opravdana. To je sastavni
deo investicionog elaborata, na osnovu kojeg odluku o nabavci
donosi organ upravljanja (vlasnik) preduzeca (privrednog subjekta).
(Prilog: Odluka o kupovini osnovnog sredstva, Racun dobavljaca
osnovnih sredstava i Zapisnik o prijemu osnovnog sredstva)
3.1. Dokumenta o nabavci su:
- racun dobavljaca o kupovini osnovnih sredstava, prevozu,
montai, carini, porezima itd.
- obracun (situacije) kod izgradnje
- rešenje o besplatnom prijemu – izveštaji,
zapisnici i sl.
- komisijski zapisnik o prijemu-preuzimanju osnovnih sredstava,
- izveštaj o aktiviranju (stavljanju osnovnog sredstva
u upotrebu), koji predstavlja nalog za knjigovodstveni obracun.
3.2. Izvori finansiranja osnovnih sredstava mogu biti:
- sopstvena sredstva,
- krediti od banke (najcešce dugorocni)
4.
POSLOVNE KNJIGE OSNOVNIH SREDSTAVA
5.
AMORTIZACIJA
5.9. METODI OBRACUNA AMORTIZACIJE
Prema MRS-16
- otvori, nekretnine,
postrojenja i oprema, otpisuju (amortizuju) se jednom od
sledecih metoda:
- proporcijalnim metodom, odnosno metodom jednakih godišnjih
kvota u procenjenom veku trajanja;
- degresivnim metodom, odnosno metodom opadajucih godišnjih
kvota u procenjenom veku trajanja;
- funkcionalnim metodom.
Metod koji ce se koristiti za obracun amortizacije osnovnih
sredstava utvrduje se racunovodstvenom politikom.
6.
SMANJENJE (OTUÐIVANJE) OSNOVNIH SREDSTAVA
U svim navedenim slucajevima,
kao prvi dokument mora da postoji odluka organa upravljanja,
na osnovu koje ce se osnovno sredstvo isknjiiti iz evidencije.
6.1. Ustupanje osnovnih sredstava bez naknade
U praksi se javljaju sledeci slucajevi, i to:
- ustupanje novih, tj. nekorišcenih osnovnih sredstava,
zatim,
- ustupanje vec korišcenih osnovnih sredstava i, na
kraju,
- ustupanje osnovnih sredstava bez naknade sa prenosom obaveze
otplate dela neotplacenog kredita.
6.2. Prodaja osnovnih sredstava
Svi materijalni elementi osnovnih sredstava mogu biti predmet
prodaje. Uglavnom se osnovna sredstva prodaju u slucajevima
kada ista nisu potrebna preduzecu u datom momentu.
Osnovna sredstva mogu se prodavati pravnim i fizickim licima,
uz obavezno sastavljanje ugovora o kupoprodaji. Prilikom
prodaje mogu se pojaviti sledeci, s aspekta knjigovodstvenog
obuhvatanja interesantni, slucajevi:
• prodaja osnovnog sredstva po vrednosti koja je identicna
njegovoj sadašnjoj vrednosti;
• prodaja osnovnog sredstva po vrednosti višoj
od njegove sadašnje vrednosti;
• prodaja osnovnog sredstva po vrednosti nioj
od njegove sadašnje vrednosti.
7.
ALAT I INVENTAR KOJI SE U CELINI OTPISUJE PRILIKOM DAVANJA
U UPOTREBU
Primer
1: Pribavljanje zemljišta kupovinom sopstvenim
sredstvima Primer 2.
Pribavljanje višegodišnjih zasada sopstvenim sredstvima Primer 3: Pribavljanje
gradevinskog objekta po osnovu uloga u kapital privrednog
društva Primer 4:
Pribavljanje gradevinskog objekta uz dravno dodeljivanje Primer 5: Pribavljanje
vec korišcenog gradevinskog objekta kupovinom sopstvenim
sredstvima Primer 6:
Izgradnja gradevinskog objekta iz sopstvenih sredstava i kredita
banke (bez kapitalizovanja troškova kamate) Primer
7: Izgradnja gradevinskog objekta iz sopstvenih
sredstava i kredita banke (sa kapitalizovanjem troškova
kamate) Primer 8:
Zajednicka izgradnja gradevinskog objekta sa drugim investitorom Primer 9: Pribavljanje
gradevinskog objekta izgradnjom u sopstvenoj reiji: Primer 10: Pribavljanje
postrojenja ili opreme na poklon Primer
11: Pribavljanje postrojenja i opreme od osnivaca
privrednog društva Primer
12: Besplatan prijem korišcenog postrojenja,
sa preuzimanjem neotplacenog dela kredita Primer
13: Kupovina nove opreme iz sopstvenih sredstava Primer 14: Kupovina
nove opreme iz sopstvenih sredstava – avansno placanje Primer 15: Kupovina
nove opreme na robni kredit Primer
16: Kupovina polovne opreme Primer
17: Pribavljanje osnovnog sredstva proizvodnjom
(izradom) Primer 18:
Adaptacija, rekonstrukcija i modernizacija gradevinskog objekta Primer 19: Adaptacija,
rekonstrukcija i modernizacija postrojenja i opreme (povecanje
kapaciteta) Primer 20:
Adaptacija, rekonstrukcija i modernizacija postrojenja i opreme
(produenje veka korišcenja) Primer
21: Zamena krupnijeg rezervnog dela Primer
22: Revalorizacija postrojenja (povecanje
sadašnje vrednosti) Primer
23: Revalorizacija gradevinskog objekta (smanjenje
sadašnje vrednosti) – postoji revalorizaciona rezerva Primer 24: Revalorizacija
postrojenja i opreme (smanjenje sadašnje vrednosti) –
ne postoji revalorizaciona rezerva Primer
25: Višak opreme Primer
26: Amortizacija gradevinskih objekata Primer 27: Amortizacija
postrojenja i opreme Primer
28: Amortizacija gradevinskog objekta posle
revalorizacije Primer 29:
Obezvredenje gradevinskog objekta – nema formiranih
revalorizacijskih rezervi Primer
30: Obezvredenje gradevinskog objekta –
postoje formirane revalorizacijske rezerve Primer
31. Prodaja gradevinskog objekta za koji ne
postoje formirane revalorizacione rezerve – prodajna
cena nia od sadašnje knjigovodstvene vrednosti Primer 32. Prodaja
gradevinskog objekta za koji ne postoje formirane revalorizacione
rezerve – prodajna cena viša od sadašnje knjigovodstvene
vrednosti
Primer 33:
Prodaja gradevinskog objekta za koji postoje formirane revalorizacione
rezerve – prodajna cena nia od sadašnje
knjigovodstvene vrednosti Primer 34:
Prodaja gradevinskog objekta za koji postoje formirane revalorizacione
rezerve – prodajna cena viša od sadašnje
knjigovodstvene vrednosti Primer 35:
Obezvredenje postrojenja i opreme – nema formiranih
revalorizacionih rezervi Primer 36:
Obezvredenje postrojenja i opreme – postoje formirane
revalorizacione rezerve Primer 37:
Prodaja postrojenja i opreme, prodajna cena nia od
sadašnje vrednosti – nema formiranih revalorizacionih
rezervi Primer 38:
Prodaja postrojenja i opreme, prodajna cena viša od
sadašnje vrednosti – nema formiranih revalorizacionih
rezervi Primer 39:
Prodaja postrojenja i opreme, prodajna cena nia od
sadašnje vrednosti – postoje formirane revalorizacione
rezerve Primer 40:
Prodaja postrojenja i opreme, prodajna cena viša od
sadašnje vrednosti – postoje formirane revalorizacione
rezerve Primer 41:
Ustupanje postrojenja i opreme bez naknade – poklanjanje Primer 42:
Rashodovanje postrojenja i opreme – ne postoje formirane
revalorizacione rezerve Primer 43:
Štete na postrojenjima i opremi – sredstvo je
bilo osigurano Primer 44:
Štete na postrojenjima i opremi – sredstvo nije
bilo osigurano i šteta pada na teret preduzeca Primer 45:
Štete na postrojenjima i opremi – sredstvo nije
bilo osigurano, a za iznos štete zaduuje se odgovorno
lice Primer 46:
Manjak postrojenja i opreme – na teret odgovornog
lica (radnika) Primer 47:
Ulaganje na tudim nekretninama, postrojenjima i opremi Primer 48:
Alat i inventar koji se u celini otpisuje prilikom davanja
u upotrebu
Za gore dato ide u prilogu KOMPLETNA
zakonska regulativa + RADNI
MATERIJAL ;