KURS IZ RACUNOVODSTVA I KNJIGOVODSTVA - OSNOVNA SREDSTVA
Cilj ovog
dela je da racunovodja savlada kompletna osnovna sredstva
- pogledajte RADNI MATERIJAL - ovde
, ovde
. Prolazi se kroz zakonsku regulativu u onoj meri u kojoj
je to potrebno za vodjenje racunovodstva osnovnih sredstava.
Za ovo gradivo dobija se kompletna AKTUELNA
zakonska, profesionalna i interna regulativa ( Pravilnik
o racunovodstvu za pravna lica - ovde
, Pravilnik o racunovodstvu za mala pravna lica
i preduzetnike - ovde
, Odluka o popisu i obrazovanju popisne komisije
- ovde
, Opsti i pojedinacni pravni akti - ovde
, Plan rada komisije za popis - ovde
, Pravilnik o organizaciji i sprovodjenju popisa
-
ovde , Uputstvo za rad komisije za popis
- ovde
, ).
SADRZAJ
1.
POJAM I KARAKTERISTIKE OSNOVNIH SREDSTAVA
Osnovna sredstva - ovde
(nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva)
su ona sredstva koja se pri korišcenju postepeno troše,
ne menjaju svoj fizicki (konkretni) oblik, dok svoju vrednost
prenose (srazmerno trošenju) na ucinke (gotove proizvode
ili usluge) i ciji vek trajanja je dui od jedne godine.
Osnovna sredstva priznaju se i vrednuju u skladu sa MRS
(Medunarodni racunovodstveni standardi) i to MRS-16
- ovde , MRS-17
- ovde , MRS-36,
MRS-40, MRS-41 itd.
Mala pravna lica i preduzetnici
koji vode dvojno knjigovodstvo ( Pravilnik o racunovodstvu
- ovde
, Pravilanik o racunovodstvu za mala pravna lica
- ovde
), koji ne primenjuju MRS/MSFI (Medunarodni standardi finansijskog
izveštavanja), priznavanje i procenjivanje osnovnih sredstava,
pocev od 01.01.2006.g. vrše u skladu sa Pravilnikom
o nacinu priznavanja i procenjivanja imovine, obaveza, prihoda
i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika (“Sl.
glasnik RS”, br. 106/2006 od 24.11.2006 i 111/2006 od
12.12.2006. godine) - ovde
;
1.1. Prema
Pravilniku o kontnom okviru i sadrini racuna
u kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga
pravna lica i preduzetnike - ovde,
osnovna sredstva klasifikovana su u
sledece grupe:
- zemljište,
- šume i višegodišnji zasadi,
- gradevinski objekti,
- postrojenja i oprema,
- investicione nekretnine,
- osnovno stado,
- ostale nekretnine, postrojenja i oprema,
- osnovna sredstva u pripremi,
- avansi za osnovna sredstva,
- ulaganja na tudim osnovnim sredstvima
1.2. Prema MRS, sva osnovna
sredstva razvrstana su u tri osnovne grupe i to:
- nekretnine, postrojenja i oprema,
- investicione nekretnine,
- biološka sredstva
2.
VREDNOST OSNOVNIH SREDSTAVA
2.1. Fakturna vrednost ( ovde
) je vrednost po kojoj su osnovna sredstva kupljena od dobavljaca
(vrednost iskazana na racunu dobavljaca).
2.2. Nabavnu vrednost (ako je kupljeno) ili cenu koštanja
(ako je proizvedeno u privrednom subjektu) cini fakturna
vrednost dobavljaca uvecana za zavisne troškove nabavke
ovih sredstava (doprema, carina, montaa, porezi, troškovi
kamate i sl.). U nabavnu vrednost mogu se ukljuciti i procenjeni
troškovi demontae i klanjanja sredstva i uredenja
lokacije (MRS-37).
Napomena: Mala pravna lica i preduzetnici koji se opredele
da ne koriste MRS/MSFI u nabavnu vrednost osnovnih sredstava
ne mogu ukljucivati procenjene troškove za demontau
i uklanjanje sredstva i uredenje lokacije, kao i troškove
kamata.
Nabavna vrednost ( ovde
) koristi se za evidenciju osnovnih sredstava u knjigovodstvu
i kao osnovica za obracunavanje amortizacije (otpisivanje).
2.3. Kada se nabavna vrednost umanji za izvršene otpise
(amortizovanu vredenost) dobija se sadašnja vrednost
( ovde
) osnovnih sredstava.
2.4. Trišnu vrednost osnovnih sredstava predstavlja
vrednost koja se postie njihovom prodajom i koja moe
biti jednaka, veca ili manja od sadašnje vrednosti.
2.5. Ostatak vrednosti – rezidualna vrednost predstavlja
iznos koji preduzece ocekuje da ce dobiti za sredstva na
kraju njihovog veka upotrebe, po odbitku ocekivanih troškova
prodaje, ukljucujuci i troškove demontae. To
je u stvari likvidaciona vrednost rashodovanog sredstva.
2.6. Naknadni izdaci-troškovi na osnovnim sredstvima
(zamena delova i sl.) priznaju se, odnosno ukljucuju u vrednost
ovih sredstava po istim principima koji vae za sredstvo
prilikom inicijalne nabavke, što znaci:
a) ako je verovatno da ce na osnovu tih troškova biti
buducih ekonomskih koristi i
b) ako ti troškovi mogu pouzdano da se izmere.
2.7. Troškovi tekuceg odravanja (troškovi
rada, potrošenog materijala i troškovi sitnih,
manje vrednih rezervnih delova, poput krecenja poslovnih
prostorija) ne uvecavaju knjigovodstvenu vredenost osnovnih
sredstava i ti troškovi se iskazuju kao troškovi
perioda u kojem su nastali.
2.8. Troškovi i izdaci za krupnije rezervne delove
ciji je vek trajanja dui od godinu dana i cija je
vrednost tolika da bi se , da je u pitanju inicijalna nabavka,
klasifikovali kao stalno sredstvo, uvecavaju vrednost osnovnog
sredstva u koje su ugradeni, ako je vek upotrebe rezervnog
dela jednak veku upotrebe osnovnog sredstva u koji se ugraduje.
Istovremeno, iz vrednosti osnovnog sredstva treba isknjiiti
knjigovodstvenu vrednost dela koji se zamenjuje, bez obzira
da li je ovaj deo amortizovan odvojeno (MRS-16).
2.9. Troškovi redovnih velikih inspekcijskih pregleda,
pregleda odredenih stalnih sredstava (npr. aviona, raznih
sistema, agregata i sl.), a koji su uslov za nastavak korišcenja,
upotrebe tih sredstava ukljucuju se u vrednost stalnih sredstava,
pri cemu neotpisani iznos prethodnog inspekcijskog pregleda
treba iskljuciti iz vrednosti stalnih sredstava.
Bez obzira o kojem nacinu pribavljanja
osnovnih sredstava je rec, nabavka mora da se temelji na dugorocnim
i srednjorocnim planovima razvoja preduzeca, a taj plan mora
da predvidi nacin pribavljanja i nacin finansiranja. Svaka
nabavka mora biti tehnicki i ekonomski opravdana. To je sastavni
deo investicionog elaborata, na osnovu kojeg odluku o nabavci
donosi organ upravljanja (vlasnik) preduzeca (privrednog subjekta).
(Prilog: Odluka o kupovini osnovnog sredstva, Racun dobavljaca
osnovnih sredstava i Zapisnik o prijemu osnovnog sredstva)
3.1. Dokumenta o nabavci su:
- racun dobavljaca ( ovde
) o kupovini osnovnih sredstava, prevozu, montai,
carini, porezima itd.
- obracun (situacije) kod izgradnje
- rešenje o besplatnom prijemu – izveštaji,
zapisnici i sl.
- komisijski zapisnik o prijemu-preuzimanju osnovnih sredstava
- ovde
,
- izveštaj o aktiviranju ovde
(stavljanju osnovnog sredstva u upotrebu), koji predstavlja
nalog za knjigovodstveni obracun.
3.2. Izvori finansiranja osnovnih sredstava mogu biti:
- sopstvena sredstva,
- krediti od banke (najcešce dugorocni)
Prema MRS-16, nekretnine, postrojenja i oprema, otpisuju
(amortizuju) se jednom od sledecih metoda:
- proporcijalnim metodom - ovde
, odnosno metodom jednakih godišnjih kvota u procenjenom
veku trajanja;
- degresivnim metodom - ovde
, odnosno metodom opadajucih godišnjih kvota u procenjenom
veku trajanja;
- funkcionalnim metodom.
Metod koji ce se koristiti za obracun amortizacije osnovnih
sredstava utvrduje se racunovodstvenom politikom - ovde
, ovde
.
6.
SMANJENJE (OTUÐIVANJE) OSNOVNIH SREDSTAVA
U svim navedenim slucajevima,
kao prvi dokument mora da postoji odluka organa upravljanja,
na osnovu koje ce se osnovno sredstvo isknjiiti iz evidencije.
6.1. Ustupanje osnovnih sredstava bez naknade
U praksi se javljaju sledeci slucajevi, i to:
- ustupanje novih, tj. nekorišcenih osnovnih sredstava,
zatim,
- ustupanje vec korišcenih osnovnih sredstava i, na
kraju,
- ustupanje osnovnih sredstava bez naknade sa prenosom obaveze
otplate dela neotplacenog kredita.
6.2. Prodaja osnovnih sredstava
Svi materijalni elementi osnovnih sredstava mogu biti predmet
prodaje. Uglavnom se osnovna sredstva prodaju u slucajevima
kada ista nisu potrebna preduzecu u datom momentu.
Osnovna sredstva mogu se prodavati pravnim i fizickim licima,
uz obavezno sastavljanje ugovora o kupoprodaji. Prilikom
prodaje mogu se pojaviti sledeci, s aspekta knjigovodstvenog
obuhvatanja interesantni, slucajevi:
• prodaja osnovnog sredstva po vrednosti koja je identicna
njegovoj sadašnjoj vrednosti;
• prodaja osnovnog sredstva po vrednosti višoj
od njegove sadašnje vrednosti;
• prodaja osnovnog sredstva po vrednosti nioj
od njegove sadašnje vrednosti.
7.
ALAT I INVENTAR KOJI SE U CELINI OTPISUJE PRILIKOM DAVANJA
U UPOTREBU
U nastavku dajemo primere
koji se rade na terminima:
Primer 1:
Pribavljanje zemljišta ( vise o zemljistu - ovde
) kupovinom sopstvenim sredstvima - za pregled RADNOG
MATERIJALA za ovaj primer kliknite - ovde
; Primer 2.
Pribavljanje višegodišnjih zasada sopstvenim sredstvima Primer 3:
Pribavljanje gradevinskog objekta po osnovu uloga u kapital
privrednog društva Primer 4:
Pribavljanje gradevinskog objekta uz dravno dodeljivanje Primer 5:
Pribavljanje vec korišcenog gradevinskog objekta kupovinom
sopstvenim sredstvima Primer 6:
Izgradnja gradevinskog objekta iz sopstvenih sredstava i
kredita banke (bez kapitalizovanja troškova kamate)
- (dokumentacija:
gradjevinska knjiga - ovde
, gradjevinska knjiga-deo 2. - ovde
, gradjevinski dnevnik - ovde
, knjiga inspekcije - ovde
) Primer 7:
Izgradnja gradevinskog objekta iz sopstvenih sredstava i
kredita banke (sa kapitalizovanjem troškova kamate) Primer 8:
Zajednicka izgradnja gradevinskog objekta sa drugim investitorom Primer 9:
Pribavljanje gradevinskog objekta izgradnjom u sopstvenoj
reiji: Primer 10:
Pribavljanje postrojenja ili opreme na poklon Primer 11:
Pribavljanje postrojenja i opreme od osnivaca privrednog
društva Primer 12:
Besplatan prijem korišcenog postrojenja, sa preuzimanjem
neotplacenog dela kredita Primer 13:
Kupovina nove opreme iz sopstvenih sredstava - ovde Primer 14:
Kupovina nove opreme iz sopstvenih sredstava – avansno
placanje Primer 15:
Kupovina nove opreme na robni kredit Primer 16:
Kupovina polovne opreme Primer 17:
Pribavljanje osnovnog sredstva proizvodnjom (izradom) Primer 18:
Adaptacija, rekonstrukcija i modernizacija gradevinskog
objekta Primer 19:
Adaptacija, rekonstrukcija i modernizacija postrojenja i
opreme (povecanje kapaciteta) Primer 20:
Adaptacija, rekonstrukcija i modernizacija postrojenja i
opreme (produenje veka korišcenja)
Za gore dato ide u prilogu KOMPLETNA
zakonska regulativa + RADNI
MATERIJAL po V-ENERGY standardima - ovde
, ovde
.